beats by dre cheap

Ne priznajem rastanke - Dragana Konstantinović

Ne priznajem rastanke i nikad neću. Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek niče; kada na samom početku priče vreme zatreperi i stane, baš kada bleda, još prazna zora mesečevo srebro ućuti; i kada zamre let povetarca što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane... Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora, da s tobom dišem i da te volim i vatrom noći i zore sjajem. I zato ne dam, i zato neću, i zato rastanke ne priznajem. Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim, želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima, dok postojim. Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi; da razvejano seme maslačka tvoj vetar nosi i sipa u šarene misli neke, u žute duge na modrom tlu. Zato ne dam i zato neću. Zato moj odraz još vešto krije istih osmeha tajne daleke. Zato ću uvek biti sa tobom, u dašku misli ili u snu. Još uvek naš cvet negde niče, još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri sleću. Svi su rastanci tužne priče, zato ja rastanke ne priznajem i nikad neću.

avlija
http://zlimfur.blogger.ba
18/09/2006 12:46