beats by dre cheap

Riiiing, riiiiiiiing

Naucili su me od malena da postoji to neko vrijeme kad se nekog moze zvati telefonom, ali da postoji i ono drugo u koje se zove da se javi smrtni slucaj, izrazi saucesce ili dojavi neka manja katastrofa. Odlucio se ja naspavati, da mi radna sedmica fino krene. Ne lezi vraze, zvoni telefon u 6:35. Probudio me je tek kad je zadnji put zazvonio. Naravno, nisam ni imao namjeru da se javim. Gledam poslije, nepoznat broj neki. Kontam, dobro je. Nikom od mojih se nije nista desilo. Taman sto sam opet zaspao, zvoni telefon. Ovaj put ga ugasim skroz i tako prespavam... Na putu na posao opet onaj isti broj. Javim se ja ovaj put. Zena od nekog daljnjeg prijatelja kod kojih sam proteklog vikenda bio "na kafi", za koju sam zauzvrat morao da instaliram konfljuter, da se "djeca imaju na cemu igrat'". Elem, ta djeca koja su to izgleda bukvalno shvatila, uspjela su za jedan dan sjebati racunar, tako da se vise ne moze ni upaliti. Zena mog daljnjeg prijatelja sva usplahirena, nasikirala se ama-ha. Pokusavam da je smirim, i velim joj da ako ce se ona oko svakog windows-bug-a toliko sikirati, da je najbolje da odmah proda konfljuter. I na kraju joj jos napomenem, u pola sedam me zovi samo ako je neko umro. Izgleda da nismo svi naucili lekciju kad treba nekog zvati, a kad treba javiti za neku nesrecu. Neki su ocigledno bjezali sa casova.

avlija
http://zlimfur.blogger.ba
23/05/2005 09:24