beats by dre cheap

Putnici

Tematski gledano, nadovezujem se na moj prethodni post, surogatno. Ili možda ne.. Svaki momenat kod kuće je zlata vrijedan. Povuci potegni, još malo, još samo minutu. Sačekaj dok bude burek gotov. Kupi domaće političke magazine protiv kojih se tako zdušno zalažeš. Kupi i dnevne novine koje tako rado popljuješ. Petnaest minuta prođe, a ja mislio pet. Zastani na semaforu za koji uporno tvrdiš da nikad ne radi. A radi. Čak i na praznik rada. Međunoradni, koji uz sve to kod nas traje osim nedjelje, još sljedeća dva dana. Dva dana, koja ću u toj nekoj Evropi u koju hoćemo, uveliko rintati. Odoše dva minuta. Na stanici čekam. Vazda neko naiđe koga znam. Pozdravimo se. Ispričamo se nako, s nogu. Domaći. Prođe jedan bus s kojim sam nekad davno putovao, ali su promijenili relaciju pa mi šofer samo mahnu. Prođe jedan drugi, za Njemačku. I to je bilo sve. Poslije 15ak minuta čekanja postalo je sumnjivo. Izgleda da sam okasnio. Nazovem u agenciju, kaže mi teta, otišli su na vrijeme. Jebeš ga. Izgleda da smo se promašili u par minuta. Kontrolirana trka. Babo se sav pretvorio u Šumahera. Ralfa. Makar. Nazovem autobusdžiju na mobać, razmijenimo GPS podatke: - mi 5mo na Lončar1ma, tamo gdje kupujemo pečenje, veli on meni. - ja 5am kod Nikolinog mlina. Treba nam 5-6 m1nuta d0 vas. - Ok. Staćemo kod Fa1kove pečenjare u Orašju, da nas m0žete stići. - Ok. Prenos podataka završen. ... Negdje u Hrvatskoj, nekih 80 km od Zagreba. Livada zelena na velikom parkingu. Na sred livade hrast. Stariji od mene. Hladovina prve kvalitete. Gazda, autobusdžija, iznio sofru. Nekoliko kila friškog jagnjećeg pečenja, par komada hljeba. So. Domaća tuzlanska. Pive, uvozne austrijske. Jasno je da je za putnike. Gazda bi da nadoknadi to što nas je život prokleo da na praznik rada, kad nam porodice, mnogobrojna familija i prijatelji sjede širom domovine u debelim hladovinama i dave se rebarcima, butovima, bubrežnjacima, zaljevajući sve nekim od domaćih alkoholnih poluproizvoda. Putnici se u stidljivom krugu, najprije nećkaju, a onda zasukavši rukave, zamaste brkove u friško jagnjeće pečenje. Posjedali smo "po turski" i uživamo u prekrasnom proljetnom danu. ... Prije nego nam se desi priča kao u sjevero-zapadnih susjeda, da oni na kraju krajeva, kad im se još i dozvoli, ne bi u Evropu. Da se mi svi preispitamo, hoćemo li mi tamo gdje nas trenutno ne žele, a mi nešto baš kidisali. Tamo autobusi ne čekaju. Gazda ne časti pečenjem. Prvi maj, koji pada u nedjelju, slavi se u nedjelju. Ponedjeljak i utorak su radni kao i svi ostali ponedjeljci i utorci. Možda hoćemo, a možda i nećemo.

avlija
http://zlimfur.blogger.ba
01/05/2005 21:28