beats by dre cheap

Ogledalo

Startah, ima tome sedam godina. Netom skončo škole, kutaris'o se državne službe (čitaj: prisilno služenje nekog kvazi-vojnog roka), dao se na traženje posla pokušavajući sastaviti kraj s krajem, pritisnut dugovima nagomilanim pred kraj fakulteta, a ponajprije neradom prouzrokovanim državnom službom, LM, poprilično sjeban kako se između redova može pročitati.. A kako reče jedna drugarica blogerka, samo sjeban čovjek može nešto dobro napisati, pa tako i ja onomad.

I imalo se vala svašta reći, akonto vlasti, naopakih ljudi i običaja u nas, dobrih Bošnjana, bila je pokoja anekdota iz "švapskog" života, i pomalo proseravanja pameti kako bi to ja da nisam u Beču, a da jesam u mom Srebreniku.

Prođe od tada pokoji bajram, pokoja nova godina, bilo je i prvih majeva, i promijenih ja, što bi radio-amateri rekli ku-te-ha (QTH). Držao mene taj entuzijazam, no međutim, teško je pričati o tome kako da prostite govna smrde, kad si u govnima do guše.

Dođem ujutro na posao (tako od milja zovem silazak niz basamake iz stana na spratu u radnju u prizemlju) otvorim vijesti, nadomak Srebrenika poginula tri momka, u Gazi ubijena cijela porodica i slika ubijene djevojčice, šestorka za koju ne znam ni više koliko članova broji nikako da se dogovori, ekonomija nula bodova. Nisam to sve ni pročitao a već mi je troje bilo u radnji. Sin boluje od raka, majka jedva priča od astme ali skuplja pare za prilog, nema ko drugi. Drugo je ciganka koja obavezno s vrata nazove selam - male tajne velikih majstora kuhinje - i onda eto, teška situacija, ja sam vrijedna, a nema se šta raditi, pa došlo ovako eto "da išćem ko ciganka". I onda dođe rutonja sa nekim kopiranim papirom, može konju rep iščupat, nisam stigao ni čut za koga traži - vozi majstore, meraja, nema dalje.

Tako počinju dani u kojima sad nešto treba napisati i to iz ove iskrivljene perspektive, jer ovdje ništa više nije normalno. I to odavno. A niko i ne konta.

avlija
http://zlimfur.blogger.ba
22/11/2012 09:31