avlija

30.11.2012.

Grijanje i hlađenje

Prvi naš TV bio je "Rudi Čajevec", težak k'o vrag i vjerovatno je tada ostala urođena averzija prema krečenju i svim ostalim kućanskim radovima, jer kad god bi se nešto radilo po kući, trebalo je sazvati pola komšiluka da ispremiještamo stvari. Najteže je svakako bilo maknuti "wesu" - ne znam kako je to bilo širom naše domovine, ali Kreka Weso je bila što se loženja na ugalj tiče broj jedan, i svaka domaćinska kuća imala je barem onu light verziju bez onih kermačkih dodataka sa strane - ali drugi na težinskoj listi bio je bijeli "Rudi".

A Rudiju je trebalo ca. dvadeset minuta do dođe na svoje, pa bi za crtani u 19:15 valjalo upaliti rudija najkasnije do 19 sati, inače bi Pink Pantera samo preslušali. Slično je funkcionisao i veliki radio "Portorož" - koji i u trenucima dok ovo pišem krči iza mojih leđa. Upališ ga pola sata ranije, da bi čuo vijesti na vrijeme. Ali ja sam generacija kojoj je tv već bio state-of-the-art bez obzira na sve poteškoće sa zagrijavanjem lampi. Poslije je babo nabavio nov-novcat grundig super color i tu su tranzistori i mikro-kontroleri već bili preuzeli stvar u svoje ruke, desila se banana-revolucija i krečenje više nije bilo tako teško.

Tridesetak godina kasnije, u vremenu satelita i svemirskih putovanja, više nema lampaša, mada onaj ko zna - nećemo sad u dubljak.. LM, nema više lampi, ali kad hoću da se brijem, upalim štednu sijalicu u kupatilu i dam joj par minuta, dok ne počne da sija punim sjajem. Plazma TV se upali istog momenta kad pritisnem na puljku, ali se zato risiver MojaTV buta jedno 5 minuta, pa svaki put obavezno provjeri jel ima aktuelni software.

Auto pali bez guranja i bez grijanja, ali u globalno vrijeme kad te put svako malo nanese van granica naše male domovine, treba ti navigacija da ne bi zalutao kroz Budimpeštu, a to opet znači, butaj, daunloadaj i čekaj.

22.11.2012.

Ogledalo

Startah, ima tome sedam godina. Netom skončo škole, kutaris'o se državne službe (čitaj: prisilno služenje nekog kvazi-vojnog roka), dao se na traženje posla pokušavajući sastaviti kraj s krajem, pritisnut dugovima nagomilanim pred kraj fakulteta, a ponajprije neradom prouzrokovanim državnom službom, LM, poprilično sjeban kako se između redova može pročitati.. A kako reče jedna drugarica blogerka, samo sjeban čovjek može nešto dobro napisati, pa tako i ja onomad.

I imalo se vala svašta reći, akonto vlasti, naopakih ljudi i običaja u nas, dobrih Bošnjana, bila je pokoja anekdota iz "švapskog" života, i pomalo proseravanja pameti kako bi to ja da nisam u Beču, a da jesam u mom Srebreniku.

Prođe od tada pokoji bajram, pokoja nova godina, bilo je i prvih majeva, i promijenih ja, što bi radio-amateri rekli ku-te-ha (QTH). Držao mene taj entuzijazam, no međutim, teško je pričati o tome kako da prostite govna smrde, kad si u govnima do guše.

Dođem ujutro na posao (tako od milja zovem silazak niz basamake iz stana na spratu u radnju u prizemlju) otvorim vijesti, nadomak Srebrenika poginula tri momka, u Gazi ubijena cijela porodica i slika ubijene djevojčice, šestorka za koju ne znam ni više koliko članova broji nikako da se dogovori, ekonomija nula bodova. Nisam to sve ni pročitao a već mi je troje bilo u radnji. Sin boluje od raka, majka jedva priča od astme ali skuplja pare za prilog, nema ko drugi. Drugo je ciganka koja obavezno s vrata nazove selam - male tajne velikih majstora kuhinje - i onda eto, teška situacija, ja sam vrijedna, a nema se šta raditi, pa došlo ovako eto "da išćem ko ciganka". I onda dođe rutonja sa nekim kopiranim papirom, može konju rep iščupat, nisam stigao ni čut za koga traži - vozi majstore, meraja, nema dalje.

Tako počinju dani u kojima sad nešto treba napisati i to iz ove iskrivljene perspektive, jer ovdje ništa više nije normalno. I to odavno. A niko i ne konta.

A.D.
<< 11/2012 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930

Iz moje bašte

Mirisne livade interneta

U hladu jabuke pročitah
Trenutno na čitanju:

Baba Jaga je snijela jaje - Dubravka Ugrešić


------------------

1.Godišnjica mature - Lamija Begagić

2.Kikinda short 02 - grupa autora

3.Kako sam ušao u Evropu - Damir Karakaš

4.Ruta Tanenbaum - Miljenko Jergović

5.Balkanska rapsodija - Andrej Nikolaidis

6.High Fidelity - Nick Hornby

7.Jel neko vidio djevojčice, kurve, ratne zločince - Emir Imamović Pirke

8.Trava i korov - Goran Tribuson

9.Zec na mjesecu - Hrvoje Šalković

10.Poglavnikova bakterija - Boris Deužulović


Bez dobrog naslova
Pjesma na čekanju

Kontakt

BROJAC POSJETA
403451

Powered by Blogger.ba